Jump to content
Sign in to follow this  
Ciklama

Zanimljive (poučne) priče

Recommended Posts

"Šoljica čaja"

 

 

Grupa bivših studenata, sada već uspješnih poslovnih ljudi, okupila se i posjetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosjećanjem.

 

"Čini mi se da vam treba šoljica dobrog čaja", rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušio čaj i cijelim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupocjeno, kao da su stigle s dvora posljednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...

 

"Poslužite se."

 

Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primjetio:

 

"Lijepe i skupocjene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Ljepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bio potreban dobar čaj, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili mjerkajući tuđe šoljice. Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, sjetite se da je čaj poput života. A posao, novac i položaj u društvu... poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti mijenja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u čaju. Pijete čaj, a ne šoljicu. Najsretniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno."

Edited by Ciklama
  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Težina snježne pahuljice

 

- Reci mi, koliko teži jedna snježna pahuljica? - upita mala sjenica divlju golubicu.

- Težina joj nije veća od ništa - glasio je odgovor.

- Onda ti moram ispričati jednu priču - reče sjenica - Sjedila sam na grani jele, bliže deblu, kad je počeo padati snijeg. Nije padao kao mećava, već je padao kao u snu, bez žurbe i žestine. Budući da nisam imala pametnija posla, počeh brojati snježne pahuljice, koje su padale na grančice i iglice moje grane. Dobrojala sam do broja tri tisuće sedam stotina i jedne pahuljice. A kad je pala tri tisuće sedam stotina i druga pahuljica, pahuljica o kojoj kažeš da joj težina nije veća od ništa, grana se slomila.

Rekavši to, mala je ptičica odjetjela.

Golubica, koja je još od vremena patrijarha Noea znamen mira, razmišljala je o ovoj priči, i na kraju rekla samoj sebi:

- Ma kako se nekom činilo da je njegov mali glas nevažan za mir u svijetu, možda upravo on još nedostaje.

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
Otac i njegov sin penjali su se planinom. Iznenada, sin se spotakne i padne, ozljedi se i vrisne Auuuu! Na svoje iznenađenje, negdje iz planine začuje glas koji ponovi Auuuu!

Tko si ti, upita mali radoznalo.

Tko si ti, stigne odgovor.

Strašan si, zaviče opet klinac.

Strašan si, odgovori planina.

Kukavico, vikne mali.

Kukavico, ne osta mu planina dužna.

Tata, pa što je to, upita oca.

Pazi sad sine – reče otac umjesto odgovora i zaviče:

Najbolji si!

Najbolji si, vrati mu planina, a otac nastavi:

Ljudi ovo zovu jekom, ali to ti je zapravo život. Vraća ti sve što kažeš ili učiniš: život je jednostavno odraz naših djela. Želiš li više ljubavi u svijetu, stvori više ljubavi u svom srcu. Želiš li više uspjeha u svom timu, poboljšaj svoja znanja i vještine. To vrijedi za sve, sva životna područja, život će ti vratiti sve što si u njega uložio.

Život nije slijed slučajnosti, nego odraz tebe samoga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svidjelo mi se :)

 

U jednom manastiru, stari sveštenik, pravi svetac, ne uspijeva da sakrije svoju tugu.

- Zašto si tako tužan oče? - upita ga mladi monah.

- Zato što počinjem da sumnjam u inteligenciju moje braće, u vezi sa velikim Božjim istinama. Već treći put im pokazujem komad tkanine na kom sam nacrtao malu crvenu tačku, moleći ih da mi kažu šta vide. Svi su mi odgovorili ’malu crvenu tačku’ a niko nije rekao ’komad tkanine’...
  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
KADA UMREM OBUJTE MI ČARAPE


Kada se približio kraj jednom uglednom i jako bogatom muslimanu pozvao je svoja dva sina i predao im dva zapečanjena pisma. Rekao im je da prvo pismo smiju otvoriti kad on umre i prije nego što ga ukopaju a drugo pismo tek nakon njegove dženaze.


Nakon što je otac umro braća se sakupiše i otvoriše prvo pismo da vide očevu oporuku. U njoj je pisalo: “Dragi moji sinovi, kad umrem ogasulite me, zamotajte u ćefine i obujte mi čarape. Nemojte me zakopavati bez čarapa!”

Braća se počeše prepirati. Mlađi reče da bi trebali ispuniti očevu zelju, dok stariji reče da se niko od muslimana ne kopa u čarapama pa neće ni njihov otac. Tako i bi, i oni ukopaše oca bez čarapa. 

Nakon dženaze otvoriše drugo pismo da vide šta im je otac oporučio. U njemu je pisalo: “Dragi moji sinovi! Bio sam jako bogat i vidite šta sam sve na dunjaluku imao, a u grob ni čarape nisam ponio!”

Pouka svima nama: NAŠE JE SAMO ONO ŠTO PODIJELIMO U IME ALLAHA
  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
RODITELJSKO PISMO KOJE JE OSVOJILO DRUŠTVENE MREŽE: Ovo bi svako trebao pročitati



- Sada još nisam ostarijela, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumjeti…..
- Ako se zaprljam u vrijeme ručka, i ako se ne mogu sama odjenuti, budi strpljiv….
- Sjeti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila….
- I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….
- Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…..
 
- Ako se ne budem željela kupati, ne ismiavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…..
- Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s’ podsmjehom na licu……
- Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…..

- Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…..
- Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…..

- Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne……
 
- Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake……

- I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti….. Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života……
- Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…..

- Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmjehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvjek čuvala samo za tebe.

Volim te,
tvoj roditelj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
RODITELJSKO PISMO KOJE JE OSVOJILO DRUŠTVENE MREŽE: Ovo bi svako trebao pročitati



- Sada još nisam ostarijela, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumjeti…..
- Ako se zaprljam u vrijeme ručka, i ako se ne mogu sama odjenuti, budi strpljiv….
- Sjeti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila….
- I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….
- Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…..
 
- Ako se ne budem željela kupati, ne ismiavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…..
- Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s’ podsmjehom na licu……
- Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…..

- Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…..
- Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…..

- Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne……
 
- Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake……

- I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti….. Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života……
- Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…..

- Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmjehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvjek čuvala samo za tebe.

Volim te,
tvoj roditelj.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.



  • Forum Statistics

    • Total Topics
      24,064
    • Total Posts
      378,369
×
×
  • Create New...