0
Na drugom zasedanju AVNOJA u Jajcu, od 21. novembra do 29. novembra 1943, Tito je proglasio AVNOJ vrhovnim izvršnim telom. Odluke drugog zasedanja AVNOJA su:
da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj je planirano da južnoslovenski narodi: Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci žive u ustvanim republikama sa jednakim pravima;
da se izabere Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, sa sedištem u Jajcu, da * deluje kao privremena vlada.
da se Titu da zvanje Maršala Jugoslavije i premijera.
da se ponište odluke jugoslovenske vlade u igznanstvu
da se kralju Petar II Karađorđević zabrani povratak u zemlju dok se na referendumu na odluči status monarhije.
Staljin se razbesneo kada je saznao da nije bio obavešten o zasedanju i navodno zabranio Titu da proglasi AVNOJ privremenom vladom. Međutim, zapadni Saveznici nisu bili uzbunjeni, jer su verovali da su partizani jedini jugoslovenski pokret otpora koji se aktivno bori protiv fašista.
Decembra 1943, Ruzvelt, Čerčil i Staljin su odlučili da podrže partizane. Velika Britanija se pridružila mesec dana kasnije i prestala je da snabdeva četnike. Ubrzo je prva sovjetska misija stigla u partizanski štab. SAD su zadržale vojnu vezu sa Mihajlovićem da bi ohrabrivali nastavljanje četničke pomoći oborenim američkim pilotima.
25. maja 1944, nemačke padobranke trupe su napale Titov štab u Drvaru, skoro ga zarobivši. Tito je otišao avionom u Italiju i uspostavio novi štav na jadranskom ostrvu Vis. Nakon prebacivanje svoje podrške partizanima, Britanija je radila na zbližavanju Tita i Petra. Na urgiranje Britanije, Petar je odlučio da ostane izvan Jugoslavije i u septembru je pozvao sve Jugoslovene da pređu u partizane.
